Deca često negoduju i odugovlače kada im kažemo da je vreme da završe gledanje crtaća ili igranja igrice. Zašto je tako većina roditelja postavlja sebi pitanje, ali čak ni najveći stručnjaci koji se ovom temom bave namaju savršeno objašnjenje lošeg ponašanja dece nakon korišćenja ekrana.
Psihološkinja dr Žakelin Nesi nudi nekoliko naučno potkrepljenih razloga zašto se to dešava.
- Teško je prekinuti zabavne aktivnosti
Ponekad je zaista tako jednostavno. Ekrani aktiviraju moždani sistem za
nagrađivanje, ali da budemo iskreni, nije nam potrebna neurološka potvrda da bismo znali: deci su ekrani zabavni. A prekidanje zabavnih stvari može svakog da izbaci iz takta. - Privremeni gubitak veština
Određene vrste korišćenja ekrana mogu kod neke dece da izazovu kratkotrajne padove izvršnih funkcija: pažnje, pamćenja, samoregulacije. Upravljanje emocijama zahteva te veštine, tako da deca mogu da imaju problem da se emocionalno nose sa situacijom “vreme za ekran je završeno”. - Imitacija
Deca oponašaju ono što vide – kako pozitivna, tako i negativna ponašanja. Istraživanja pokazuju da nasilne video igre mogu da izazovu agresivno ponašanje, dok emisije koje nose poruke o saradnji, pomaganju, tešenju… podstiču pozitivno ponašanje. Ako dete gleda nestašne, bezobrazne ili gunđave likove i ponašanje mu se pogorša, to može biti uzrok. - Prekid u sred aktivnosti
Zamislite da ste pisali važan mejl i neko ga iznenada obriše jer “večera je gotova”. Ne biste bili oduševljeni, zar ne? Dete koje mora da prekine video igru u sred nivoa oseća se slično: radilo je ka cilju, bilo blizu sledećeg nivoa… i onda kraj. Nije fer. - Intenzivne emocije
Ekrani izazivaju snažne emocije: od oduševljenja do frustracije ili straha. Kao što odrasli ne mogu lako da zaspu posle uzbudljive serije, ni deca ne mogu odmah da “prebace kanal” posle intenzivnog sadržaja. - Ne rade druge korisne stvari
Fizička aktivnost i boravak napolju pozitivno utiču na raspoloženje. Ako dete sedi uz uređaj, ne radi ni jedno ni drugo. Zato može da bude razdražljivije posle vremena pred ekranom, nego posle igre napolju. - Previše stimulacije (ili ipak ne?)
Roditelji na Instagramu često koriste izraz “previše stimulacije“. U nauci to znači da vizuelni, zvučni i motorički zahtevi nadmašuju detetovu sposobnost obrade. Može izazvati stres, razdražljivost, preplavljenost. Neka deca su osetljivija na sadržaje koji su glasni, brzi, jarki, ali to zavisi od deteta. Deca sa ADHD-om ili autizmom mogu biti posebno osetljiva ili čak
neosetljiva na senzorne podražaje, što otežava regulaciju emocija nakon ekrana.
Predlozi kako da dete formira zdrav odnos prema ekranima i šta da radite u ovakvim i sličnim situacijama čeka vas u našoj e-knjizi Digitalni mentor: Porodični vodič za zdrav odnos prema ekranima. Kliknite na link i saznajte detalje.
