Statistički podaci o seksualnom zlostavljanju dece

Na sam pomen seksualnog zlostavljanja, naša okolina reaguje negacijom i predstavom da se tako nešto kod nas ne dešava ili da se pak o tome previše priča i daje na značaju, mnogo više nego što se to u realnosti zapravo zbiva. S toga je ova tema u našem društvu i  dalje jedan veliki tabu.

U cilju njegovog otklanjanja predstavićemo vam statističke podatke koji za društvo ipak imaju veću težinu nego ispovest žrtve koja je tako nešto doživela. 

  • Svako peto dete do navršene 18. godine ima neko iskustvo seksualnog zlostavljanja. Istraživanje je relevantno za područje Amerike, Evrope ali i našeg regiona.
  • Većinu zlostavljača čine muškarci, čak 93%, dok 7% čine žene
  • Počinitelji su najčešće deci poznate osobe, one osobe od poverenja. Svega 10% su ljudi koji su deci nepoznati. 
  • Čak 50% zlostavjača su roditelji dece, najčešće otac ili očuh.
  • 20% zlostavljača čine porodični prijatelji, rođaci, članovi porodice.
  • 20% zlostavljača čine drugi ljudi koji sa decom nisu u srodstvu, ali su na neki način od njih stekli poverenje. To su neretko učitelji, profesori, treneri i drugi autoriteti sa kojima se deca susreću. 
  • Svega 10% zlostavljača su oni koji su deci nepoznati. U slučaju takvih deca će najčešće progovoriti i ispričati to što im se desilo. 
  • Svega 10% dece će odmah po završetku takvog iskustva to podeliti sa nekim. 
  • Drugih 20% dece će na preživljenu traumu ukazati promenom ponašanja ili drugim znakovima koji ukazuju na to da im se nešto dogodilo. 
  • 40% dece će tek u odraslom dobu, najčešće psihoterapeutima, ispričati šta im se dogodilo.
  • Dok 20% dece o tome nikada neće progovoriti. 
  • 92% žratava je imalo loš odnos sa porodicom.
  • Od njih 27% su bili fizički zlostavljani od strane njihovih roditelja.
  • Polovina porodica u kojima je dete doživelo seksualno zlostavljanje bila je svedok tom činu. 

Žrtve su najčešće deca koja imaju poremećenu porodičnu dinamiku, pa su zlostavljani i na druge načine, takoreći već naviknuti na takav tretaman u kući.

Autorka teksta je Anesa Vilić – geštalt psihoterapeutkinja pod supervizijom, aktivistkinja za očuvanje mentalnog zdravlja i stručna konsultantkinja prilikom rada na knjizi “Potraga za moćnom značkom Gaćoslav”.