Seksualni grooming ili zavođenje predstavlja uspostavljanje odnosa poverenja i ponovne emocionalne povezanosti između deteta i seksualnog predatora. Zlostavljači ne zavode samo dete koje je ujedno i žrtva, već i odrasle osobe koje su u njegovom neposrednom okruženju jer kao takve čine rizik koji bi mogao da spreči njihov plan.
Seksualni grooming ili zavođenje možemo da podelimo u sledećih 5 faza:
1. Predator najpre procenjuje i bira dete koje bi bilo adekvatno za seksualno zlostavljanje.
2. Pronalaženje načina za uspostavljanje kontakta za detetom. Kada uspe da uspostavi kontakt kreće u formiranje dubljeg odnosa. Zlostavljači neretko biraju profesije koje im omogućavaju nesmetani kontakt sa decom (na primer: lekari, učitelji, verski službenici, različita zaposlenja u školama ili vrtićima gde deca borave)
3. Seksualni predator potom vrši procenu rizika. Neće svako dete postati žrtva seksualnog zlostavljanja. Određena deca imaju veći rizik da to postanu – to su pre svega deca iz ranjivih grupa, deca sa različitim poteškoćama, deca iz disfunkcionalnih porodica, deca bez roditelja, deca koje se na različite načine osećaju zanemareno ili nevidljivo.
4. Predator kreće u stvaranje posebne veze sa detetom postavljanjem deteta na specijalnu poziciju uz njegovo dobro poznavanje dečijih potreba, razumevanje i dečijih osećanja. Za svako dete imaju razvijene posebne sisteme razgovora kojima pokazuju koliko je ono za njega posebno. Deca koja dolaze iz okruženja u kome su zanemarivana ovo iskustvo doživljavaju pozitivno, jer po prvi osećaju da su nekome bitni pa su radi održavanja istog spremni da predju preko stvari za koje osećaju da nisu u redu (nisu adekvatne). Zbog svog neznanja ne umeju da prepoznaju kakvi su to odnosi zdravi za njih, a kakvi nisu.
5. Potom dolazi do seksualne faze. Predator počinje postepeno da uvodi ideju seksualnog kontakta. Kreće bez kontakta kroz izlaganje deteta seksualnim sadržajima neadekvatnim za dečije doba da bi postepeno procenjivao rizik od otkiravanje te tajne do prvog kontakta.
Predatori se štite govoreći deci da to sve mame i tate rade, da se na taj način pokazuje ljubav, podstiču osećaj krivice i srama kod deteta rečenicama “I tebi je bilo prijatno i ti si to hteo/la.”
Zatim podstiču osećaj bespomoćnosti, primera radi rečenicom: “Niko ti neće verovati”.
Zastrašuju žrtvu govoreći: “Ukoliko nekome kažeš ti ćeš otići u dom, a ja u zatvor pa se više nikada nećemo videti”.
Seksualni predatori skoro nikada ne koristi pretnje i silu, već manipulativnim tehnikama povećavaju detetov osećaj zavisnosti pa je mnogo teže razotkriti i razumeti takav jedan odnos. U tom odnosu dete je krivo i detetu se ne veruje.
Autorka teksta je Anesa Vilić – geštalt psihoterapeutkinja pod supervizijom, aktivistkinja za očuvanje mentalnog zdravlja i stručna konsultantkinja prilikom rada na knjizi “Potraga za moćnom značkom Gaćoslav”.
