Ako ste roditelj koji brine da će mu dete “život posmatrati kroz ekran“, da će “izgubiti stvarne, ljudske interakcije” i potencijalno izgubiti sve socijalne veštine koje su danas važne, ako brinete za “očuvanje mentalnog i emocionalnog zdravlja” u svetu gde je brzina života sve veća, ako se plašite stalno novih izazova poput sajber nasilja i “pritiska za savršenstvom na društvenim mrežama”, ako niste sigurni kakvo će biti fizičko zdravlje vaše dece zbog “opšte fizičke neaktivnosti” – dobra vest je: NISTE SAMI!
Sve ovo su odgovori koje su u istraživanju roditelja generacije Alpha roditelji naveli kao svoje najveće bojazni. A ja kao mama dva pripadnika Alpha generacije ne mogu da se ne složim. Dakle, u istom smo sosu 😊
Ali ne mogu da ne primetim da smo malo i sami krivi. Kao poslednja generacija koja tokom svog detenjstva nije odrastala uz tehnologiju, možda (samo možda!) smo je u našim odraslim godinama prigrlili malo previše. Recimo traženje milenijalca koji ne koristi svakodnevno tehnologiju je traženje igle u plastu sena. Čak 99% milenijalaca, roditelja generacije Alpha, ima pametni telefon, takodje 98% ima TV ili Smart TV, 88% kompjuter ili laptop, gotovo polovina ima i tablet, a trećina čak ima i konzole za igrice (koje nisu kupili zbog dece 😊 ).
Dakle, Alpha generacija sasvim očigledno živi okružena ICT uređajima od kad se rodi. I ne samo da žive okružena ICT tehnologijama i uređajima, nego im je ona i velikoj meri dostupna. Iz istraživanja sprovedenog ove godine, sasvim je jasno da postoji značajno ograničenje koje važi za decu do 6 godina, gde uočavamo da im nisu baš svi uređaji apsolutno dostupni i nadohvat ruke. No već sa 7 godina pa naviše, dostupnost ICT uređaja i tehnologije deci Alpha generacije je gotovo apsolutna.
Iako smo videli da do 6. godine ipak postoji nekakva kontrola (mada i dalje polovina ima svoj telefon pre polaska u školu), globalno čak polovina dvogodišnjaka već ima “sreen time”. Uz ekran se jede, sedi na noši, uspavljuje, uči.
Ako ste se sad zapitali koliko će vremena uz ekrane provoditi dete sa 14 ako sa dve već ima “screen time”, dobro razmišljate. Globalno, već smo došli do toga da provodimo 6:40 minuta dnevno uz ekrane. Da biste stekli utisak, to je porast od skoro 10% za 10 godina (+31 minut). To znači da danas, 42% svog budnog vremena provodimo online. U nekim zemljama ovaj procenat je oko 60% (što su ekonomski slabije zemlje dužina vremena provenog online raste) Generacija Z, prva digital native generacija, u 2024. prosečno je provodila 9 sati online, od čega ubedljivo najviše vremena provodila je na Youtubeu. Još pre nekoliko godina u prvom generacijskom istraživanju koje smo radili u Srbiji videli smo da se u Srbiji Youtube koristi jako puno za učenje (imali smo u istraživanju čak i devojku koja je na poslu gledala tutorijal kako da zameni traku na kasi 😊 ).
Podaci kažu da je tokom 2024. 46% svih mladih od 16-24 godine koristilo Youtube i “How to” videe da nesto nauči. Šta to znači za obrazovanje danas? Ili još važnije, razumevanje šta je to obrazovanje za različite generacije.
Kad smo kod razumevanja digitalni svet učinio je da različite generacije različito percipiraju stvarnost. Naime, ako nekog milenijalca ili pripadnika starijih generacija (pa čak i Google!) pitate koji je najveći koncert ikad održan dobićete odgovor: “Koncert Rod Stewart-a za doček 1995. godine na Kopakabani” (3.5 miliona ljudi). Međutim, ako pitate nekog pripadnika Generazije Z odgovor će biti: “Koncert Travis-a Scott-a u Fortnite-u” (12 miliona ljudi). Jer za njih digitalna stvarnost je – stvarnost. I što više vreme prolazi biće nam sve teže da napravimo jasnu razliku. Tako danas osim “običnih” influensera imamo i “virtuelne ljude” koje rade kao inflenseri. U Kini na livestream shopping kanalima rade klonovi.
Već 2022. je 88% svih online korisnika imalo neki kontakt sa chabotom (često da toga uopšte nisu svesni). U Brazilu testiraju AI koji će rešavati 30% sudskih slučajeva. Skyrocket je predstavio AI plišanog medu koji smišlja personalizovane priče za dete. Za samo 300 dolara možete da imate Ray Ban Meta naočare pomoću kojih možete da zovete, fotografišete, imate live prenos onoga što trenutno vidite ili postavite pitanje.
I kao da (digitalni) svet ne postaje dodatno komplikovan, ako imate decu pripadnike generacije Alpha, život vam je verovatno još komplikovaniji. U istraživanju jasno se videlo koliko su roditelji zapanjeni intuitivnošću s kojom deca koriste tehnologiju: “kao da je pravljena za njih”. Takođe, roditelji su suočeni sa utiskom da deca znaju više i snalaze se lakše nego oni sami – a da je neophodno držati korak u cilju “nadzora i kontrole”, što same roditelje frustrira. Dodatno, roditelji prepoznaju jaz izmedju sopstvenog “donekle staromodnog vaspitanja”, i potreba ove generacije.
I tu nastaju dva različita pristupa problemu – grupa roditelja pristupa ovome u funkciji kontrolora: uvode se aplikacije za ograničenje vremena, aktivnosti su limitirane na određeno vreme (uglavnom u rasponu od 1h do 4h), a uz to, ova grupa roditlelja redovno proveravaju istoriju pretrage i komunikacije na mrežama. Najčešće uveče i noću, roditelji sakrivaju telefone, tablete i džojstike, kako se deca ne bi šunjala u potrazi za njima, umesto odlaska u krevet na vreme.
Drugi deo roditelja zauzima hrabar (i konstruktivan?) stav – smatra da je najbolje što može da učini da priznati i sebi i deci da se ne snalazi dobro u digitalnom svetu i zamoli decu da zajedno sa njima uče. Kao jedna od najuspešnijih strategija smatra se aktivno učestvovanje u njihovim interesovanjima – igranje video igara s njima, razgovor o omiljenim crtaćima, radoznalost za njihove YouTuber-e.
Ono što je vidno bilo u samom istraživanju Alpha generacije jeste da u zahtevnom tempu svakodnevice, tehnologija je nekad i “parental hack“ – dete se ne primećuje nekoliko sati kad se ostavi sa uređajima. U naročito zahtevnim periodima za porodicu, roditelji priznaju da nekad i duži period “prepuste“ dete nezdravim digitalnim navikama – koje se, prema njihovim rečima, posle teško koriguju. “Sa decom se provodi malo vremena – premalo da bi se objašnjavalo koliko je tehnologija loša. Ova rasprava iziskuje mnogo vremena, a za malo vremena koje smo zajedno, ne želim da me dete mrzi i bude tužno“ rekli su roditelji u istraživanju.
E pa sad, dragi roditelji, imamo saveznika za ove teske razgovore. Pa neka nam je svima sa srećom 😊
Autorka teksta je Ljubica Vukčević, Head of data analytics and insight @ Direct media i mama
