Usta su intimni deo tela. A kako onda kod zubara?

Među strahovima koji su nastali zbog traumatskog iskustva kod stomatologa, nakon malo detaljnijeg istraživanja, dolazimo do toga da oni nisu samo puka trema od belog mantila ili bojazan od igle. Velike otpore prema sedanju u stomatološku stolicu može stvoriti i strah od puštanja kontrole, davljenja, nemogućnosti disanja i ulazak u lični, privatni prostor – usnu duplju.

Deca se sureću sa prvim poljupcima od nultog dana postojanja, imaju puno poverenje u svoje roditelje pa samim tim ljubljenje u usta od malih nogu ne smatraju čudnim. Iz ugla stomatologa moram da naglasim koliko je ovo štetno jer dolazi do prelaska bakterija odraslog u usnu duplju deteta, koje još uvek nema ni jedan stalni zub.

Usna šupljina je intimni deo tela i važno je da to deca znaju. Međutim, takođe je bitno objasniti mališanima da postoje situacije kada je dozvoljeno i korisno dodirivanje usne duplje. Dobro ste pretpostavili – kod stomatologa.

Postoji nekoliko saveta koji mogu pomoći deci da barem za početak ne razviju traumatsko stomatološko iskustvo i očuvaju sopstvenu telesnu autonomiju.

Saveti za roditelje

  1. Pripremiti dete za stomatološki pregled

To se može izvršiti simulacijom pregleda kroz igru i igranjem uloga.
Potrebna je jedna kašičica koja će predstavljati stomatološko ogledalce, hemijska olovka koja može biti injekcija, čačkalica u zamenu za sondu i
jedna najobičnija udobna stolica i izvor svetlosti.
* Na ovaj način se dete upoznaje sa novim iskustvom u bezbednom okruženju od strane osobe u koju već ima izgrađeno ima poverenje.

  1. Objasniti redosled radnji
    Npr: Nakon što uđemo u ordinaciju i pozdravimo doktorku ili doktora, sešćeš u jednu veliku stolicu koja ima puno dugmića i raznih aparata. Lekar će ti se približiti i sedeti uz tebe. Zatim će te zamoliti da otvoriš usta kako bi mogao da ti pogleda zubiće. Nakon toga će ih prebrojati “čačkalicom”. To će trajati nekoliko minuta.
    * Na ovaj način pripremamo dete na mogući scenario koji će moći da ponavlja u glavi i oseća se bezbedno. Šta mislite zašto vole da im čitamo jednu istu bajku puno puta? Predvidljivost je jednaka sigurnosti.

  2. Objasniti zašto treba da budu mirni
    Važno je objasniti deci da je potrebno da budu mirna za vreme pregleda. Za dobru saradnju, neophodno je prethodno ustanoviti granicu kada je u redu da dete odreaguje na neprijatnost. Uglavnom je to signilaziranje rukom.
    * Na taj način im dajemo do znanja da su važni, da ih čujemo, da ih vidimo i da su njihova osećanja validna i uvažena.

  3. U slučaju rada sa jogunastim detetom (izuzetno nemirno i nesaradljivo dete) potrebno je obratiti se specijalistima za dečiju i preventivnu stomatologiju koji će dalje nastaviti sa tretmanom.
    * Na ovaj način omogućavamo deci najbolju negu u datom trenutku.


  4. Potrebno je da roditelji budu uz svoju decu i pružaju im podršku i osećaj bezbednosti ali da se ne mešaju u prevelikoj meri u rad stomatologa.
    * Na ovaj način roditelji pokazuju svojoj deci da su tu za njih bez umanjivanja autoriteta stomatologa.

Saveti za stomatologe

  1. Ako deca prethodno nisu upoznata sa time kako izgleda jedan stomatološki pregled, važno je ukratko objasniti iz čega se sastoji pregled, šta će se raditi (npr brojanje i kupanje zubića) i koliko će trajati.
    * Na taj način učinkovito pripremamo decu na pregled i pomažemo im da se osećaju bezbedno. Deca često ne razumeju ili se ne mogu nositi sa situacijama koje ih plaše ili im uzrokuju neprijatnost, naročito kada su fizički postupci u pitanju.

  2. U toku rada obavestiti malog pacijenta prilagođenim jezikom koji će biti sledeći korak.
    Npr: Sada ćemo gledati zubiće, za to je potrebno da otvoriš usta jako kao lav. Ovako. Može? Ako želiš možemo da brojimo zajedno. Sada ću mojom čačkalicom da dodirnem svaki tvoj zubić da bih bila sigurna da su okej. Važi?)
    * Na ovaj način stomatolog gradi poverenje sa svojim malim pacijentom što je jedna od najvažnijih stavki za dalje formiranje pozitivnog iskustva.

  3. Prethodno dogovoriti kada je uredu da se izvrši prekid pregleda ili intervencije, a kada jednostavno nije okej. Uglavnom se koristi znak u vidu podizanja ruke. Blagovremeno lekarsko reagovanje na ovaj signal je jako važno.
    * Na taj način podržavamo malce u izražavanju njihovih osećanja i istovremeno vršimo njihovu validaciju. Dajemo im do znanja da nisu bespomoćni.

  4. Prilagoditi vreme prvog susreta sa stomatologom u trajanju od 15 do 30 minuta maksimalno.
    * Na ovaj način ograničavamo mogućnost preplavljenosti kod dece, a i postepeno gradimo toleranciju na neprijatnost i frustraciju.

Ovakav pristup čini stomatološke posete prijatnijim za sve uključene, pomaže detetu da razvije zdrav odnos prema svom telu i samim tim i prema oralnom zdravlju. Očuvanje telesne autonomije kod dece zahteva rad svih – lekara, roditelja i samog deteta.

* Na taj način poštujemo njihove telesne granice, pomažemo im da razviju telesnu autonomiju i važnost zaštite njihovih tela. Podržavamo stvaranje dece koja znaju koji dodiri, kada i od koga su okej, a kada nikako nisu. Uz ovakav pristup vremenom deca postaju otpornija u situacijama u kojima se oni (njihova tela) osećaju ugroženo.

Autorka teksta je Ljubica Stamenković – doktorka stomatologije, koja neguje oralnu i mentalnu higijenu