Predstavljamo vam četiri esencijalna pitanja koja sebi treba da postavimo pre nego što odlučimo detetu da damo da koristi pametni telefon.
Koliko god vam njihova navaljivanja izgledala kao nalet tornada, treba da sagledate šta vas sve očekuje nakon što dete dobije svoj pametni telefon i pristup internetu.
- Da li dajem sebi dozvolu kao roditelju da promenim kurs i odnos prema telefonima u bilo kom trenutku?
Često se dešava da roditelji pomisle: već smo otišli predaleko, doneo/la sam odluku, ne mogu protiv svojih reči, iako stvari ne idu dobro.
Kada detetu damo pametni telefon automatski pristajemo da ćemo promeniti pravila, jer to će se sigurno dogoditi.
Na primer kazna je: “Ne odvajaš se od tog telefona. Uzimam ti ga na 2 dana”. A briga za bezbednost je: “Prvo da ti kažem da i ja često nosim svoj telefon sa sobom, treba na tome da radim. Međutim kada si počeo da koristiš telefon, imali smo dogovor da se ne može nositi telefon u krevet.” Poruka je da igramo u istom timu, da sam tu da te zaštitim. - Da li imam vremena i energije da rukovodim odnosom deteta i telefona?
Koliko vremena vam je potrebno da kažete NE telefonu, isto toliko vam je potrebno da dobro rukovodiš odnosom deteta prema njemu. To je ceo novi svet: koje aplikacije? Koliko vremena? Koliko pre spavanja da odložimo telefon? Kakva su generalno pravila? Da li se telefon nosi svuda sa sobom? Da li imam vremena da kada mepita za novu aplikaciju proverim kakva je? Kakav je pre toga sa televizorom i tabletom dete imalo odnos?
Ako kažete nije sada trenutak – kupujete sebi vreme.
Kada dopustite detetu da koristi telefon, broj pitanja da koristi nove aplikacije popeće se u nebesa. Ono o tome pričaju sa prijateljima, istražuju…
Zato je glavno pravilo da za sve treba da pita i da sačeka da dobije odgovor. Ako uspostavite u startu ovaj proces, bićete ponosni na sebe. - Kako mi ide postavljanje granica?
Da naši roditelji nisu postavljali toliko čvrsto granice možda bismo pojeli koji kolač više ili ostali pola sata duže napolju. Ali ako danas ne znamo kako da deci postavimo granice ili oni to ne vežbaju da rade – preuzeće i koristiti pogrešnu aplikacju ili će predugo gledati u ekran. Treba da usavršite postavljanje granica, jer roditeljstvo u digitalno doba zahteva to, a cilj je da naša deca ostanu bezbedna. To ne znači da su oslobođeni od svakog rizika, ali bezbedni. Deca nikada neće biti srećna zbog toga.
Granica je ono što kažeš svom detetu da ćeš TI da uradiš kao roditelj, u slučaju da ono ne uradi ništa. Kada detetu kažete šta ono treba da uradi sa telefonom – to je zahtev, a ne granica. Važno je da razumete tu razliku. - Mogu li da tolerišem odbijanje?
Nakon što postavimo granicu, treba da je održimo uprkos tome što će dete (verovatno) pokazati negodovanje. Naravno da dete neće zbog postavljanja granica nikada reći hvala što im čuvate mentalno zdravlje.
“Ako do tada ne budeš ostavio telefon, ja ću ga uzeti. Potrebno je da ga odnesem da se puni”. Pokažite da ste istinski primetili njegova osećanja, ali da to ne menja vašu odluku.
Deca uče kako da izraze svoje negodovanje na zreo način, što se neće dogoditi ako nemaju prethodno iskustvo.
