Teško pitanje. I skoro da nema roditelja za koga ova tema nije preplavljujuća.
Čini se da što više informacija o tome imamo, osećamo sve veći strah i zabrinutost.
Isto tako se i ja osećam, ali odbijam da se ponašam beznadežno i bespomoćno.
Priznaću vam nešto… Iako sam deo digitalne ekonomije 15+ godina i u opisu posla mi je da pratim razvoj digitalne tehnologije, tako da sam u korak sa trendovima, oko prvog rođendana moje ćerke počela je da me preplavljuje tema odnosa dece prema ekranima. Pitala sam se da li je jedina opcija da deca netremice gledaju u (mali) ekran i da već kada zakorače u tinejdžerske dane taj mali prenosivi uređaj postaje neodvojivi deo tela.
To me je podstaklo da se dodatno edukujem i ovu temu istražujem dublje iz više različitih uglova, jer je vrlo slojevita i zahteva multidisciplinarni pristup. Da se usmerim na to kako da od starta dete formira zdrav odnos prema digitalnoj tehnologiji, da u perspektivi pametno koristi njene prednosti za svoj razvoj i da bude mudra da ne upadne u neku od brojnih zamki. Da i sama sagledam sliku šire od ekrana pametnog telefona.
Ako me lično pitate da li sam za to da se deci (makar) pre 13. godine zabrani da imaju sopstveni pametni telefon i pristup društvenim medijima, rećiću vam – da. Ali to treba da bude rešeno na nivou zakona, koji će zaista biti poštovan. Kao što je to slučaj sa vožnjom automobila (zašto pravim ovo poređenje, a ne sa cigaretama i alkoholom, kao mnogi, pročitajte objavi “Da li ćete detetu dati da vozi automobil, a da ga prethodno niste naučili da pređe ulicu”).
Dok se to ne dogodi, treba da budemo pragmatični. Da naučimo decu da budu digitalno rezilijentni. A “žilavost” se gradi korak po korak, još pre prvog pogledanog crtaća, kroz direktno iskustvo.
Treba da sve uključene donosioce odluka pozivamo na odgovornost, ali isto tako mi treba da budemo pragmatični u ovom trenutku i načinimo male, srednje i velike iskorake, koji su u našoj moći, kako bismo napravili razliku.
Da li je uspeh 100% zagarantovan? Nije. Ali vredi pokušati.
Neka vam naredna 4 pitanja služe kao kompas kada vam se sve čini nemogućim, kada se osećate preplavljeno i kao da su vam ruke vezane.
Kada vam se sve drugo čini nemogućim. Možete se vratiti na ove 4 stvari:
- Šta je pod mojom kontrolom?
- Šta su moje vrednosti?
- Šta je moja uloga kao roditelja?
- Kako da ostanem povezan(a) sa mojim detetom iako se oseća uznemireno?
Na tim principima počnite da gradite svoj digitalni porodični plan, čak i ako imate bebu.
Odmah ću vam reći da neće biti 100% uspešan i neće pokrivati sve situacije, desiće se neka u kojoj ćete reći “ne znam šta sada da radim”. Kako godine odmiču ćesto ćete imati potrebu i da ga revidirate, ali to je svakako bolje nego da tome pristupate stihijski. Jer setimo se da deca vole predvidivost.
U građenju zdravog odnosa prema ekranima, kroz brojne praktične savete i alate može da vam pomogne e-knjiga Digitalni mentor.
Obećavam vam da nema širenja panike, nema beznadežnosti, nema osećaja krivice niti postiđivanja.
