Ne postoji strogo određeni uzrast kada je dete “dovoljno veliko” za prvo prespavanje kod drugara – svako dete razvija se individualno. Mnogo zavisi od njegove emocionalne zrelosti i prethodnog iskustva u odvajanju od roditelja. Stručnjaci ističu da je “pravo vreme” manje pitanje godina, a više pitanje spremnosti deteta i roditelja.
“Svako uspešno roditeljstvo podrazumeva negovanje autonomije i samostalnosti kod deteta. Prespavati negde drugde, osim u svojoj kući, zapravo je osvajanje slobode i proširenje iskustva”, kaže porodični terapeut dr Radmila Vulić Bojović.
Anketirali smo pratioce našeg Instagram profila Hrabri i bezbedni i ovo su rezultati na pitanje da li je vaše dete prespavalo na nekim od ovih mesta: 7% kod drugara, 23% na prespavanjcu u vrtiću 12% na rekreativnoj. Ostali su se izjasnili “ništa od navedenog”.
Zašto smo uopšte pokrenuli ovu temu?
Iako se većina današnjih roditelja seća prvih noćenja kod drugara kao trenutaka smeha i povezivanja uz blagi ukus nezavisnosti, danas to ne praktikuju u svojim domovima, niti su sigurni da bi trebalo da dozvole svom detetu da noći kod nekog drugog.
Noćenja mogu biti važan razvojni korak za decu ako se obavljaju sa porodicama koje dobro poznajemo i kojima verujemo, jer podstiču nezavisnost i fleksibilnost, jer se dete susreće sa različitim porodičnim kulturama i gradi samopouzdanje u rešavanju novih situacija. Istovremeno može biti nežan način da vežba razdvajanje od roditelja.
S druge strane, noćenja dolaze sa nekim opravdanim brigama. Bezbednost je često na vrhu liste. Kao roditelj, možda ne poznajete drugu porodicu dovoljno dobro da se osećate potpuno prijatno sa njihovim nivoom nadzora, kućnim pravilima ili ko još možda bude u domu. Dodajmo tome i emocionalnu spremnost deteta. Nekoj deci jednostavno nije prijatno da spavaju na nepoznatom mestu, pa čak i van svog kreveta i to je u redu. Čežnja za domom, anksioznost ili problemi oko spavanja mogu pretvoriti ono što je trebalo da bude zabavno iskustvo u stresno i za vaše dete i za porodicu domaćina.
Tu dolazimo do naše glavne teme: velika briga roditelja u vezi sa noćenjem kod drugara je bezbednost tela.
Nažalost, u poslednjih 30 godina statistike su se promenile u pogledu ZLOSTAVLJANJA DECE.
Roditelji se često fokusiraju da zaštite dete od tuđih roditelja ili starijih članova porodice, a previdе da i samo dete koje prespava (prijatelj ili neko od druge dece u kući) može biti inicijator neprimerenog dodirivanja. Dečja radoznalost, loš uticaj i laka dostupnost pornografije, pa i prethodno zlostavljanje nekog deteta mogu dovesti do toga da dođe do neprimerenog ponašanja među decom.
Ono što vidimo u oblasti mentalnog zdravlja je pomeranje od seksualnog zlostavljanja odrasli-prema-detetu ka vršnjačkom zlostavljanju.
Konkretnije:
1992: 40% slučajeva seksualnog zlostavljanja počinilo je dete protiv drugog deteta
2022: Ta statistika je sada porasla na 70%
To ne znači da treba da dižemo zidove oko svoje dece. Ali znači da prevenciju više ne možemo svoditi samo na “nepoznate odrasle”.
Zato se pitamo: Da li je moje dete zaista spremno da prespava van kuće?
I šta onda možemo da uradimo, osim da se brinemo?
Možemo mnogo.
Psiholozi savetuju otvoren razgovor sa detetom pre noćenja. Smislite zajedno strategije: Šta ćeš raditi ако ti nešto zasmeta? Kome ćeš se obratiti ako ti nedostajemo ili se uplašiš? Rešenje može biti i dogovor da dete u bilo koje doba može tražiti da se vrati kući, bez posledica po njegov “ugled”. Dogovorite šifrovanu poruku na osnovu koje ćete vi znati da dete želi kući (na primer “pahuljica”), a da ne mora da objašnjava u telefonskom razgovoru pred drugima.
Važno je da dete zna da imate poverenja u njega – recite mu da verujete da će se pristojno ponašati i pridržavati dogovora. Ujedno ga podsetite i na osnovna pravila pristojnog ponašanja u tuđoj kući (pozdravi domaćine, pospremi za sobom posteljinu ujutru, ponudi se da pomogneš oko postavljanja stola i slično). Kada dete jasno zna šta se od njega očekuje i kome može da se obrati, osećaće se kompetentnije u novoj sredini, što smanjuje verovatnoću za paniku.
Ne moramo im oduzimati iskustva. Samo im dati alate.
Prvo kroz razgovor, igru, priču. Pa tek onda – kroz odluke.
✨ Da nauče da je njihovo telo njihovo.
✨ Da znaju da je “NE” reč koja štiti.
✨ Da im objasnimo razliku između neprijatnosti i opasnosti.
✨ Da razumeju zašto je u redu da se predomisle.
✨ Da znaju da nikada ne treba da čuvaju tajne koje ih zbunjuju, plaše ili im ne prijaju.
I da znaju – da uvek mogu doći kod nas. Bez straha. Bez sramote. Bez posledica. U razgovoru na te teme može da vam pomogne naša edukativna slikovnica “Potraga za moćnom značkom Gaćoslav“.
Takođe vrlo važno: verujte svom roditeljskom instinktu. Ako vam nešto “ne miriše na dobro” – ne morate da se pravdate nikome.
Kao nastavak priče o prvom prespavanjcu van kuće poklanjamo vam kratak vodič za noćenje kod prijatelja. Preuzmite dokument [link] u kome ćete dobiti predlog koja pitanja da postavite porodici kod koje vaše dete treba da prespava, kako organizovati noćenje i kako da pripremite vaše dete za prespavanjac.
